Muzej bez maske

Monografija je nastala na osnovu master rada Dorotee (Lovčević) Ašćerić, odbranjenog na Fakultetu organizacionih nauka, koji je pobedio na 49. konkursu izdavačke kuće Zadužbine Andrejević, i time je dobio priliku da bude pretočen u formu naučne knjige. Ova monografija bavi se prožimanjem pojmova – muzeja, marketinga i maske, oličenim kroz sve ono što jedna maska u muzeju može da skriva, bilo da je reč o pandemijskoj, teatarskoj ili pak savremenoj virtuelnoj masci koja nastaje na društvenim mrežama. Analizirani su različiti primeri marketinške i korporativne komunikacije muzeja. Cilj ove monografije je identifikovanje faktora koji su ključni za uspešnu digitalnu marketinšku i korporativnu komunikaciju muzeja, u svrhu definisanja predloga za razvoj efektivnih strategija, planova i aktivnosti promocije ponude muzeja. Kada je reč o metodološkom pristupu, rad se oslanja na korišćenje tri primarne metode, a to su: analiza sadržaja, komparativna analiza i studija slučaja, kao i dve sekundarne metode: intervju i anketa. Monografija je strukturalno podeljena na pet segmenata. Prve dve tematske celine (Marketing i korporativne komunikacije muzeja i Organizacija i promocija) obrađuju teme muzejskog poslovanja, bazirajući se mahom na poukama i literaturi iz organizacionih nauka, primenjujući njihove metode na konkretnim primerima iz prakse. Treća tematska celina (Filozofski vs marketinški koncept muzejskog predmeta) predstavlja važan deo ove monografije u kome se obrađuju aktuelni primeri iz prakse. Akcenat je stavljen na dualnost i polaritet. Analizirane su razlike između fizičkog i digitalnog, skrivenog i neskrivenog u muzejskoj pojavnosti, kao i razlike između domaćih i inostranih praksi u muzejskom poslovanju. Četvrta celina (Digitalizacija korporativnih komunikacija i promocija muzejske ponude) se bavi obradom najčešćih oblika promocije muzejske ponude u digitalnoj marketinškoj i korporativnoj komunikaciji muzeja, primenom metode analize sadržaja i intervjua. Peta tematska celina (Primeri dobre prakse) predstavlja najkompleksniji deo monografije u metodološkom pogledu i obrađuje studije slučajeva: dve iz Republike Srbije i jednu iz Republike Austrije.

Recenzija Milan Popadić

Recenzija Milica Kostić Stanković

Recenzija Nikola Krstović