Адам Црнобрња
Музејски саветник
Археолог
Народни музеј Србије
Др Адам Црнобрња, музејски саветник, археолог, од 1996. до 2013. године радио је у Музеју града Београда, а од 2013. запослен је у Народном музеју Србије. Током готово три деценије рада у музејима био је руководилац на 27 археолошких истраживања, објавио десет монографских издања, преко 100 стручних и научних радова, излагао на више десетина научних конференција, руководио на више вишегодишњих пројеката у култури, одржао преко 100 јавних предавања. Остварио бројне сарадње са другим установама, институцијама и појединцима у земљи и иностранству. Током читаве каријере трудио се да археолошко наслеђе не само истражује, проучава и презентује, већ и да у сарадњи са колегама из других институција што темељније ради на његовом очувању. А то подразумева рад на различитим пољима. Током 2024. године био је коаутор две изложбе, што је за ширу јавност највидљивија и најпрепознатљивија музејска активност. Али рад кустоса подразумева много већи број различитих послова који најчешће остају непримећени, како од стране јавности, тако и од стране највећег броја колега. Током исте године био је руководилац на два археолошка истраживања; као стручни консултант учествовао на још осам; објавио више стручних и научних чланака; као експерт сарађивао са полицијом, тужилаштвом и специјалним судом поводом дела против културног наслеђа; догодиле су се премијере два документарна филма о археологији у чијој је изради учествовао; одржао је четири јавна предавања и пет излагања на научним конференцијама; израдио две студије заштите археолошког наслеђа; кроз медијску присутност се трудио да утиче на очување културног наслеђа. Иако све те активности могу изгледати као разнородне и раштркане, оне то заправо нису. Да би археолошко наслеђе било сачувано, доспело у музеј и на крају се обрело на изложби, као највидљивијој и најпожељнијој музејској активности, неопходан је дуг процес рада.
Aktivnosti
Изложба ''С краја на крај Империје. Пут римског витеза'' Коауторски пројекат др Адама Црнобрње и мр Веселинке Нинковић, Мала галерија Народног музеја Србије, 11.04. - 12.05.2024. године. Изложба је била посвећена изузетном новооткривеном римском епиграфском споменику који сведочи о каријери римског витеза Марка Улпија из друге половине II века, и његовој богатој каријери која га је водила од Беневентума у Италији, Мале Азије, Северне Африке, Хиспаније, Паноније, Дакије, до римске виле рустике у околини античког Сингидунума. Тако комплексни почасни натписи из римског периода изузетно су ретки на територији Царства. Споменик је случајно откривен у лето 2020. године, али и убрзо украден. Након полицијске потраге, у којој је помоћ пружао и А. Црнобрња, споменик је поново пронађен. Изложба тако говори не само о споменику у прошлости, већ и о изазовима у очувању археолошког наслеђа у данашње време.
https://www.narodnimuzej.rs/otvarane-izlozhbe-s-kraja-na-kraj-imperije-put-rimskog-viteza/
Изложба ''Од многобоштва до хришћанства. Ротонда у Стојнику'' Коауторски пројекат проф. др Татјане Цвјетићанин, Маје Франковић и др Адама Црнобрње, Велика Галерија Народног музеја Србије, 05.09. - 03.11.2024. године. У оквиру три тематске целине Римски царски рудници на Космају, Ротонда у Стојнику и Археолошко наслеђе Космаја представљен је археолошки пејзаж Космаја у римско доба, римски царски рудници и основни елементи рудничке културе од 1. до 3. века, као и заветни подни мозаици и ширење хришћанства у касноримско време, али и историја археолошких истраживања, конзервација мозаика, резултати нових истраживања и садашње стање Стојничке ротонде, које покреће важно питање очувања археолошке баштине и заштите археолошког наслеђа. У оквиру изложбе се презентовани резултати археолошких истраживања Ротонде М. Величковића с краја 1950-их година, али и археолошких истраживања последњих десет година, којима је руководио А. Црнобрња, те су презентовани и различити начини документовања истраживања, од цртежа академских сликара до 3Д скенирања непокретних налаза.
https://www.narodnimuzej.rs/otvarane-izlozhbe-od-mnogoboshtva-do-hrish-anstva-rotonda-u-stojniku/
https://www.politika.rs/scc/clanak/631015/izlozba-od-mnogobostva-do-hriscanstva-rotonda-u-stojniku
Археолошка истраживања Руковођење пројектима теренских археолошких истраживања подразумева организовање и координацију комплетне припреме, логистишке и методолошке, организовање теренског рада вишечланих екипа, израду комплетне документације на терену и након окончања теренског дела истраживања. Током 2024. године, Адам Црнобрња је био руководилац на два археолошка истраживања: 1. Ревизиона археолошка ископавања локалитета Ротонда на Градишту, Стојник, ГО Сопот (21.05.2024 – 15.06.2024. године). Археолошка ископавања су вршена као саставни део вишегодишњег пројекта Народног музеја Србије Космајска рудничка област у антици, којим Адам Црнобрња руководи од 2015. године, и који поред истраживања подразумева и заштиту, промоцију и презентацију тог археолошког подручја. 2. Археолошка рекогносцирања и заштитна археолошка ископавања и истраживања у обухвату ВЕ Црни Као и Рујиште, испред Завода за заштиту споменика културе Ниш (11.10.2024. - 22.11.2024. године) Поред руковођења пројектима археолошких истраживања, током 2024. године, ангажован је и као стручни консултант на осам археолошких истраживања различитих институција, завода за заштиту споменика културе и музеја.
Стручни чланци, редактуре, рецензије Током 2024. године као аутор или коаутор објавио је више радова. У оквиру каталога изложбе ''Од многобоштва до хришћанства: Ротонда у Стојнику'' (ур. Т. Цвјетићанин), поглавља ''Стојник – Градиште: војно утврђење са централним рудничким насељем'' и '' Римски царски рудници на Космају и њихова заштита'', два рада у научним часописима (Нумизматичар и Гласник Српског археолошког друштва), четири прилога у изводу у зборницима међународнихн аучних конгреса, један деплијан. Као уредник, секретар редакције или члан научног савета учествовао у уређивању два зборника радова са научних конференција и једног научног часописа. Рецензије израдио за два научна часописа (Нумизматичар 42, Journal of Mining and Metallurgy, 60 A (1) (2024)).
https://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/nms_numiz/2024/nms_numiz-2024-42-2.pdf
https://doi.org/10.18485/gsad.2024.40.12
https://arheologija.rs/wp-content/uploads/2024/07/SAD_program_2024.pdf
Документарни филмови, археолошко наслеђе Радећи на подизању свести и популаризацији археолошког наслеђа, као стручни сарадник и наратор учествовао је у изради два документарна филма 2024. године, настала у продукцији удружења ''Шта хоћеш'' у сарадњи са Народним музејом Србије и Српским археолошким друштвом. АрхеологИја: 140 година Српског археолошког друштва (режија Р. Шејић, трајање 45 мин) који је премијеру имао на 24. међународној смотри археолошког филма у Београду. Бави се актуелним питањима у проучавању, заштити, коришћењу и презентацији археолошког наслеђа у Србији. Током године приказан је и у Новом Кнежевцу, Руми, Великој Плани, Ковину и Врњачкој Бањи. АрхеологИја: Космај (режија Р. Шејић, трајање 45 мин), премијерно је приказано током трајања изложбе. Сниман је током једне деценије, и прати теренска археолошка истраживања А. Црнобрње 2015, 2017 и 2024. године. Посвећен сећању на пионире археолошких истраживања римских рудника на Космају, др Николу Вулића и др Миливоја Величковића.
https://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/film-arheologija-kosmaj/
Јавна предавања Током 2024. године одржао је четири јавна предавања. Три су одржана у оквиру реализације вишегодишњег пројекта ''Подизање свести о значају археолошког наслеђа'', финансираног од стране Министарства културе, чији је и руководилац од 2017. године: - ''Сачувајмо археолошко наслеђе'', семинар ''Београд испод тебе'', Фондација Неозоик и Народни музеј Србије, 21.02.2024. године. - ''Заштита и очување археолошког наслеђа у Србији, Истраживачка станица Петница, 16.08.2024. године - ''Подизање свести о значају археолошког наслеђа'', Народни музеј Пожаревац, 06.12.2024. Предавање ''Витковачко поље после Вите: заштитна археолошка истраживања 2019-2022'', Завичајни музеј Жупе, 08.02.2024. године, одржао је као руководилац пројекта вишегодишњих археолошких истраживања неолитског локалитета Витковачко поље.
Експертизе У оквиру редовног рада у Народном музеју Србије израђују се и експертизе за потребе полиције, царине, тужилаштва и судова. Адам Црнобрња редовно учествује у тим активностима, али је 2024. године израдио и једну веома значајну експертизу, односно вештачење за потребе Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал (комплетна нумизматичка обрада преко 1000 примерака античког новца, преко 500 фотографија, више од 30 страна текстуалног дела експертизе). Обим и квалитет података наведене експертизе заправо имају обим једног монографског дела, које не може бити публиковано. Учешће у судском процесу подразумевало је и сведочења на рочиштима, а у питању је први процес вођен против веће оранизоване групе у вези са делима против културног наслеђа.
Научне конференције Организација научних конференција - Члан Научног и Организационог одбора научног скупа XLVII скупштина и годишњи скуп Српског археолошког друштва, Ниш 30.05. - 01.06. 2024. - Члан Саветодавног одбора за организацију годишње конференције Европске асоцијације археолога (ЕАА) 2025. Излагања - ''Нови подаци о римском утврђењу на Градишту код Стојника'', XLVII Годишњи скуп Српског археолошког друштва, Ниш 30. мај -01. јун 2024. - ''Пример успешне потраге за украденим културним наслеђем: римски епиграфски споменик, Ошљане, Винча'', XLVII Годишњи скуп САД, Ниш 30. мај -01. јун 2024. - ''Поглед изван видљивог спектра: могућности примене термалних и мултиспектралних камера у превентивној археологији'', XLVII Годишњи скуп САД, Ниш 30. мај -01. јун 2024. - ''Антички рударски путеви на централном Балкану'', Ниш и Византија XXIII, Ниш 03.-05.06.2024. - ''Career of an elite Roman officer: honorary monument from Vinča in Belgrade'', 18th International Colloquium of Roman Provincial Art, Београд и Виминацијум 20. – 25.05.2024.
Свеобухватна заштита археолошког наслеђа Посао археолога у музеју се не може ограничити само на бављење артефактима и истраживањима, већ је неопходан и свеобухватнији приступ заштити археолошког наслеђа. А. Црнобрња је био руководилац израде и први аутор ''Студије заштите културног и археолошког наслеђа и ратних меморијала са дефинисањем утицаја планирања на културно и археолошко наслеђе за обухват ВЕ Црни Као и Рујиште, општина Ражањ'' (332 стр.), испред Завода за затиту споменика културе Ниш. Такође је, бринући о очувању Римских рудника на Космају, чијих истраживања је руководилац, иницирао обуставу доношења Планског документа за подручје Авале и Космаја, ради израде законом прописане Студије заштите културних добара, том приликом инициравши и успоставивши и дугорочну сарадњу са ИАУС-ом. За потребе израде наведене Студије израдио је и доставио и неопходна документа (84 стр., 58 геореференцираних полигона), практично још једну публикацију обима монографског издања.
Медији и културно наслеђе Рад у музеју подразумева и контакте са медијима. Током свог рада А. Црнобрња је посебну пажњу посвећивао и контактима са медијима и коришћењу медијског простора за подизање свести о значају и популаризацију културног наслеђа, али и за упозоравање јавности на случајеве његовог угрожавања, уништавања или злоупотребе. Током 2024. године, поред давања краћих изјава поводом одређених дешавања, имао је прилику и да да неколико дужих интервјуа, као и да узме учешће у неколико емисија о културном наслеђу.
https://www.youtube.com/watch?v=ogHhph_pYls
https://www.rts.rs/upload//media/2024/8/6/11/29/318/3134005/rb2sporovi20240906.mp3
https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-2/5526828/nebriga-o-srpskomkulturnom-nasledju.html
https://www.youtube.com/watch?v=9yxGKiCMklQ
https://lat.sputnikportal.rs/20241001/1177818337.html
https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-2/5526828/nebriga-o-srpskomkulturnom-nasledju.html