SENKA LATINOVIĆ
Kustoskinja
Istoričarka umetnosti
Muzej naivne i marginalne umetnosti, Beograd
Senka Latinović od 2022. godine deluje kao kustoskinja Salona Oto Bihalji-Merin, koji se nalazi pod okriljem Muzeja naivne i marginalne umetnosti i aktivno je učestvovala u prvom detaljnijem istraživanju zaostavštine OBM (prepiske, dokumentacije, hemeroteke, biblioteke i zbirke umetničkih dela). Ovaj arhiv predstavlja riznicu vredne građe koja osvetljava ne samo život, interesovanja i konekcije koje je ostvario ovaj istaknuti jugoslovenski intelektualac, već i širi uvid u istoriju XX veka kako u našem, tako i u evropskom kontekstu. Zajedno sa timom saradnika, predano je radila na pregledanju, sortitranju i digitalizaciji građe, a prvi presek istraživanja predstavljen je javnosti putem izložbe Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan, kroz saradnju muzeja MNMU (kustoskinja: Senka Latinović) i MSUB (kustos: Miroslav Karić). Tokom 2024. godine, kao kustoskinja Muzeja naivne i marginalne umetnosti, nastavila je da razvija interesovanja i dopunjuje znanja iz oblasti naivne i marginalne (art brut/autsajderske) umetnosti. Organizovala je izložbu Brutalna nežnost umetnica Kejti Voznicki i Edite Kadirić u okviru izložbenog programa Dijalozi, kako bi osvetlila vezu između umetnica koje dolaze iz nominalno različitih svetova - sveta art bruta i sveta "mejnstrim" akademske umetnosti. Cilj izložbe bio je da podstakne na promišljanje o postojećim terminološkim okvirima, njihovoj (ne)adekvatnosti i fluidnosti granica između autsajderske i akademske umetnosti. Tražene su sličnosti, ono što spaja umetničke izraze, emotivna stanja i proživljene traume ovih umetnica, a koje one izražavaju na vizuelno različit način. Kao prateći program izložbe, zajedno sa istoričarkom umetnosti i kustoskinjom Amalijom Stojsavljević, osmislila je razgovor Žene u art brutu, kako bi se izložio istorijski pregled položaja žena koje su stvarale van dominantnih narativa (često u psihijatrijskim klinikama), ali uključile i savremene umetnice i istraživačice iz polja art bruta, koje su podelile svoja iskustva i zapažanja iz savremenog trenutka. U razgovoru su učestvovale umetnice Kejti Voznicki i Margot, istraživačica Išil Ezgi Čelik i kustoskinja Irina Katnik.
Aktivnosti
Prva gostujuća izložba u Salonu Oto Bihalji-Merin bila je "Art Brut - radovi iz kolekcije Infeld" iz Austrije. Publika je pokazala veliko interesovanje, te je produženo radno vreme Salona, a kustoskinja Senka Latinović je svakodnevno priređivala kustosko vođenje publike kroz izložbu. Izložba je prikazala izuzetna umetnička dela austrijskog, ali i svetskog art bruta - umetnike iz nekadašnje psihijatrijske klinike Guging, bečke akcioniste, francuske, švajcarske, ruske, kao i jugoslovenske umetnike Iliju Bosilja i Jožu Tisnikara. U Salonu OBM, zbog prostornog ograničenja, bila su izložena pedeset i četiri dela, a izložba je u punom obimu od devedeset dela, nakon Beograda, predstavljena i u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. Tu je takođe priređeno više stručnih vođenja za publiku. Izložbu je pratila i bogata trojezična publikacija na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku. Poseban značaj izložbe je u činjenici da je domaća publika do sada retko bila u prilici da vidi dela
https://mnmu.rs/izlozbe/art-brut-radovi-iz-kolekcije-infeld/
https://mnmu.rs/izlozbe/art-brut-radovi-iz-kolekcije-infeld-u-galeriji-mnmu-u-jagodini/
Izložbu Brutalna nežnost Senka Latinović je kurirala i postavila u Salonu OBM (13. mart - 25. maj 2024.) Školovanim umetnicima se često odriče mogućnost autsajderske pozicije, skidanja slojeva naučenog i već formiranog. Umetnost margine se odavno probila na tržište, u muzeje, kolekcije, čime je zauvek izgubila auru nepatvorenosti i bezazlenosti, ako je ikada i imala. Izložba je otvorila pitanje da li je ta vrsta kategorizacije prevaziđena, ili moramo da je stvaramo kako bismo bolje i lakše razumeli svet oko sebe, pa makar i kroz veštački stvorene antipode artificijelnosti i prirodnosti, manipulacije i iskrenosti, obrazovanja i instinkta, promišljenosti i impulsivnosti? I pored svih razlika u postupku, tehnici, motivu, psihodelične vizije Kejti Voznicki i taktilna krhkost Edite Kadirić nose zajedničku snagu beskompromisnog ogoljavanja. Bez namere da ulepšaju sopstvena unutrašnja previranja i razmišljanja, one su nam pokazale bolna mesta: lična, ženska, društvena, mesta nelagode i neprilagođenosti.
https://mnmu.rs/izlozbe/brutalna-neznost-edita-kadiric-i-kejti-voznicki/
Razgovor Žene u Art Brutu - 22. mart 2024. Iako se žene i dalje bore za vidljivost i ravnopravnost u svim profesijama, u okviru sveta umetnosti, paradoksalno, mogu biti i marginalke među marginalcima. Kraj Drugog svetskog rata obeležen je početkom specifične avangardne umetničke tendencije pod nazivom Art Brut, koja je u različitim kontekstima i vremenskim periodima bila označena različitim terminologijama i značenjem. Stvaralaštvo autsajdera – psihički i fizički obolelih ljudi, samoukih stvaralaca, zatvorenika, ljudi sa margina društva postali su predmet interesovanja “visoke” umetnosti, pa i umetničkog tržišta. Imajući u vidu da je čak i polje Art Bruta dominantno muška teritorija, neminovno se nameće pitanje o postojanju žena unutar nje. Koncipirana kao dinamična forma prezentacija i razgovora, diskusija je imala za cilj da predstavi prošlo i sadašnje stanje, kod nas, i u Zapadnoj Evropi i na Dalekom Istoku. U razgovoru su učestvovale Kejti Voznicki, Margot, Išil Ezgi Čelik, Irina Katnik.
https://mnmu.rs/prateci-projekti/zene-u-art-brutu-autsajderke-medju-autsajderima/
https://kula.org.rs/project/i-burn-in-sun-moon-and-stars-izlozba-margot/
Gostujuća izložba "Pasaž u salonu i druga mesta susreta" kolektiva Bitlsti i Pleme F20. Autorski tim: Milica Ivić, Johanna Marcadé-Mot i Sofija Pašalić uz asistenciju Senke Latinović i Nikolije Nikolić. (25. jun - 09. jul 2025.) Izložba “Pasaž u salonu, i druga mesta susreta umetnosti i života” rezultat je istraživačkog rada sa samoorganizovanim grupama marginalnih umetnika Pleme F20 i Bitlsti. Ova kompleksna, dvodelna izložba odvijala se u Salonu Oto Bihalji-Merin i u Uličnoj galeriji u Beogradu i predstavila je radove kolektiva koji zadržavaju uzbudljivi liminalni status konstantnog proizvođenja sadržaja negde između umetnosti i života. Pleme F20 je samoorganizovani anonimni kolektiv ljudi sa psihijatrijskom dijagnozom šizofrenije F20. Bitlsti su tročlana samoincijativno organizovana grupa koja već deset godina deluje u okviru AKC Matrijaršija iz Beograda, a čine je korisnici udruženja za podršku osobama sa smetnjama u razvoju Naša kuća.
https://mnmu.rs/izlozbe/pasaz-u-salonu-i-druga-mesta-susreta-umetnosti-i-zivota/
Stručno vođenje kroz izložbu Svesno napuštanje realnosti, Galerija Matice srpske, 5. jul 2024. Na izložbi su bila prikazana dela istaknutih samoukih umetnika Ilije Bašičevića Bosilja i Save Sekulića. Nakon što su umetnici predstavljeni samostalnim izložbama u Kulturnom centru u Parizu 2021. i 2022. godine, zajedno su 2023. prikazani na izložbi u Casa dell'Art Brut u italijanskom gradiću Mairano di Casteggio, Izložba je izazvala veliko interesovanje italijanske publike i dva puta je produžavana, a po povratku dela u Srbiju, priređena je izložba u Galeriji Matice srpske, koja je takođe naišla na izuzetno interesovanje od strane domaće publike. Na vođenju je publika mogla da sazna više o ličnim poetikama i filozofskim konceptima ovih umetnika, koji su bez ikakvog formalnog obrazovanja, počeli da slikaju u poznim godinama života, uprkos nerazumevanju okoline. Uz umetnička dela, prikazani su filmovi o umetnicima, autentičan dokumentarni materijal, i priređen je bogat trojezični katalog (srpski, engleski, italijanski jezik).
https://www.politika.rs/sr/clanak/619013/Rusenje-tabua-o-margini-i-centru
Izložba "Uprkos svemu" - XXVI Prolećno anale u Kulturnom centru Čačak (17. maj - 13. jun 2024.) Izložba pod nazivom "Uprkos svemu" okupila je dvanaest umetnika i umetnica koji deluju u Srbiji, a čiji umetnički angažman i senzibilitet bi se mogao protumačiti kao autsajderski u svetu mejnstrim umetnosti. Kroz propitivanje ovih pojmova, izabrani su umetnici i umetnice koji imaju formalno umetničko obrazovanje, ali koji na različite načine zauzimaju svojevoljnu poziciju na margini ili su na nju potisnuti. Propitivani su pojmovi inside/outside, centar/margina, njihov istorijski kontekst, kroz prizmu lokalnog stvaralaštva dvanaest odabranih umetnika. Umetnici: Boris Burić, Borjan Grujić, Milica Dukić, KOLXOZ, Jelena Mijić, Jelena Nikolić, Milica Rakić, Ivana Ranisavljević, Slobodan Stošić, Šejma Fere, Fusnota, Dea Džanković Žiri u sastavu Marija Radoš, Senka Ristivojević, Teodora Jeremić je doneo je odluku da medalju XXVII Prolećnog anala dobije umetnica Jelena Nikolić za rad Moja kuća - tvoja kuća – nije moja kuća
Učešće Vokalno-kustoskog sindroma na manifestaciji 32. Memorijal Nadežde Petrović "Memorijal Sonje S.", na poziv selektorke Zdenke Badovinac. VKS (Vokalno-Kustoski Sindrom) je performativni duo nastao u Beogradu 2015. godine i čine ga istoričari umetnosti i kustosi Senka Latinović i Vladimir Bjeličić. VKS promišlja i preispituje kulturne matrice kroz klasnu, rodnu, etičku i estetsku komponentu. Na Memorijalu su se predstavili performansom "Život je san: Poema o dve heroine", koji se bavio imaginarnim susretom Nadežde Petrović i Sonje Savić. Dve ikonične umetnice jugoslovenskih prostora, Nadežda koja se vatreno zalagala za ideju jugoslovenstva ali nije doživela njenu realizaciju i Sonja, koja je svedočila brutalnom krahu ove tvorevine vode dijalog o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. U distorziranoj poemi se prepliću stvarne izjave umetnica, delovi tekstova iz stručne literature napisanih o njima, fragmenti medijskih napisa, filmski dijalozi, kao i fiktivni dijalozi koje su dopisali sami autori performansa, ali i veštačka inteligencija.
Salon Oto Bihalji-Merin - svečano otvaranje nove stalne postavke i započinjanje istraživanja arhive. Salon OBM svečano je otvorio stalnu postavku u oktobru 2023. godine. Postavku čine dela akademskih i naivnih umetnika iz lične kolekcije Ota Bihalji-Merina, jugoslovenskog književnika i likovnog kritičara, koji je u ovom stanu sa suprugom Lizom živeo od 1945. do 1993. godine. Pored kolekcije, u Salonu se nalazi bogata arhiva i biblioteka sa više od 3000 naslova na različitim svetskim jezicima, pretežno na nemačkom i srpskom. Istovremeno je započet proces istraživanja, kao i digitalizacije ove do sada neobrađene kompleksne arhive koja se sastoji od prepiske (na više stranih jezika), hemeroteke, fototeke, rukopisa knjiga i raznorodnih dokumenata. Temeljan straživački rad će se nastaviti i u narednim godinama. Prostor je svakodnevno otvoren za publiku, kako za razgledanje stalne postavke i memorijalne sobe OBM, privremenih izložbi, tako i za istraživački rad u arhivi i biblioteci.
https://mnmu.rs/otvorena-prva-stalna-postavka-salona-oto-bihalji-merin-u-beogradu/
Izložba Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan organizovana je povodom 120 godina od rođenja Ota Bihalji-Merina, kao saradnja dve institucije MNMU i MSUB, i realizovana je od 22. novembra 2024. do 17. februara 2025. godine u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Prvi nivo izložbe zamišljen je kao govor iz prvog lica i predstavljen je kroz video i audio zapise u kojima sam OBM priča o sebi. Na drugom nivou smo predstavili takozvane stanice života, gde smo prikazali burnu međuratnu trajektoriju OBM od Zemuna, preko Berlina, Pariza, Ciriha, Španije, nemačkih logora i povratka u Beograd. Treći nivo je bio posvećen njegovom stvaralaštvu nakon Drugog svetskog rata i mnogobrojnim interesovanjima od naivne umetnosti, preko vanevropskih civilizacija do preispitivanja odnosa umetnosti i nauke. Cilj izložbe je bio da se u javni diskurs i memoriju vrati ime ovog važnog kulturnog delatnika, kao i da se prikažu rezultati dosadašnjeg istraživačkog rada na arhivi.
https://mnmu.rs/izlozbe/oto-bihalji-merin-morao-sam-biti-prisutan/
https://n1info.rs/kultura/scena-oto-bihalji-merin-omaz-paradzanovu-breht/
Važan segment izložbe Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan činili su prateći program i publikacija - zbornik tekstova. Prateći program se sastojao od kustoskih vođenja, predavanja u MNMU u Jagodini, konferencije Stanovišta, koncepti, rasprave - Kritičar u fokusu: Oto Bihalji-Merin, organizovane 23. decembra u saradni sa Udruženjem likovnih kritičara - AICA Srbija, snimanja specijalizovanih emisija o izložbi (RTS - emisija Obrazovno ogledalo i AICA Serbia), učestvovanje u britanskom podkastu Insiders/Outsiders. Prateća izložbena publikacija je osmišljena kao rezultat istraživanja i saradnje više istraživača i istraživačica iz koje su proizašli tekstovi: dr Ivane Bašičević Antić, Miroslava Karić i Senke Latinović, dr Vide Knežević. dr Jelene Vesić i mr Marijane Cvetković. Dat je uvid u kompleksne uloge i raznovrsna interesovanja OBM: od međuratnog aktivnog učestvovanja u antifašističkoj borbi, preko interesovanja za srednjevekovnu umetnost i stećke, do uloge nezavisnog kulturnog ambasadora Jugoslavije, posebno promotera naivne umetnosti, koju je obavljao tokom celog života.
https://mnmu.rs/prateci-projekti/likovna-kritika-druge-polovine-20-veka-u-srbiji-i-jugoslaviji/